Geopolitika

Geopolitika

Geopolitics

Geopolitics

Aleksandar Petrov, spec.krim.

 

Apstrakt

U eri globalnog rata protiv terorizma, posebnu pretnju predstavlja mogućnost da se teroristi domognu nuklearnog oružja. Posledice takvog scenarija bile bi nesagledive po globalnu i nacionalnu bezbednost. Kako bi se ovakva namera terorista sprečila, države su ovom bezbednosnom izazovu posvetile posebnu pažnju. Pre svega, neophodno je pojačati bezbednost civilnih nuklearnih postrojenja kako bi se onemogućio teroristički napad na njih, kao i sprovesti aktivne mere sprečavanja krijumčarenja radioaktivnog materijala kako ne bi dospeo u ruke terorista.

Ključne reči: terorizam, nuklearno oružje, pretnja, nacionalna bezbednost.

Aleksandar Petrov, spec.sci.

 

Abstract

In the era of the global war against terrorism, the particular threat is the possibility that terrorists could acquire a nuclear weapons. Such scenario would have unexpected consequences to the global and national security. To prevent this intent, states have paid particular attention to this security challenge. First of all, it is necessary to enhance the security of civilian nuclear facilities in order to prevent a terrorist attack on them, as well as to take active measures to prevent the smuggling in order to ensure that the radioactive materials did not end up hands of terrorists.

Key words: terrorism, nuclear weapon, threat, national security.

 

Uvod

 

Strah da bi teroristi mogli doći u posed nuklearnog oružja i upotrebiti ga za ostvarenje svojih ciljeva izričito je naglašen poslednjih godina. Međutim, postoji veliki raskorak između nuklearne pretnje i stvarne mogućnosti izvođenja nuklearnog napada. U prošlosti su terorističke organizacije uspevale da izazovu masovna stradanja stanovništva bez upotrebe oružja masovnog uništenja. Konvencionalna oružja još uvek mogu poslužiti za efikasno postizanje ciljeva terorista, što će verovatno i dalje ostati njihov prvi izbor, ali potencijalnu pretnju nuklearnim terorizmom kao vidom ugrožavanja bezbednosti ne smemo prepustiti slučaju. Ugrožavanje svetskog mira stalnom pretnjom ovim vidom terorizma, uticalo je na to da većina zemalja preispita svoja doktrinarna rešenja u sistemu odbrane i da na nov način definišu bezbednosne pretnje i izazove, koji mogu u velikoj meri da ugroze nacionalne interese i međunarodnu bezbednost. S tim uvezi, cilj ovog rada jeste aktuelizovanje problematike o nuklearnom terorizmu kao vidu ugrožavanja bezbednosti u uslovima globalne nuklearne opasnosti.

 

Nuklearni terorizam

 

Od svih vrsta oružja za masovno uništenje, nuklearno oružje predstavlja najveću pretnju. Nakon okončanja Hladnog rata dva su faktora doprinela povećanoj opasnosti od nuklearnog terorizma. Prvi je strah od moguće opasnosti gubitka kontrole nad nuklearnim materijalom,  tehnologija ili nuklearnog oružja u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, uzimajući pri tom u obzir i lošu ekonomsku situaciju u tim zemljama, gde je veliki broj nuklearnih stručnjaka ostao bez posla i koji mogu biti unajmljeni od strane raznih terorističkih grupa. Drugi faktor su različite krijumčarske aktivnosti povezane sa radioaktivnim supstancama i materijalima koje su vrhunac dostigle upravo raspadom najveće nuklearne sile Hladnog rata, Sovjetskog Saveza (Čižmek, 2003:20). Kada govorimo o nuklearnom terorističkom aktu postoji nekoliko potencijalnih mogućnosti za izvođenje takvog napada. Tako Mijalković i Bajagić (2012:440) potencijalne scenarije nuklearnog terorizma definišu u tri modaliteta:

 

1)      upotreba nuklearne eksplozivne naprave (nuklearna eksplozija),

2)      napad ili sabotaža na postojećim nuklearnim postrojenjima, i

3)      upotreba tzv. prljave bombe (klasična eksplozija pomoću koje se radioaktivni materijal raspršuje u okolinu).

 

Sličnu podelu navodi i Čižmek (2003): ’’Teoretski, tri su načina kako teroristi mogu nuklearno delovati. Prvo, oni mogu koristiti fisioni materijal, plutonijum ili visoko obogaćeni uran i pokušati napraviti tzv. ’’improvizovane nuklearne uređaje’’. Drugo, mogu koristiti radioaktivni materijal, raspršiti ga u okolinu s nekim od ’’sredstava’’ sa ciljem da izazovu radioaktivnu kontaminaciju. Treće, mogu napasti neki od nuklearnih pogona, npr. nuklearnu elektranu, sa ciljem da dovedu do radioaktivne kontaminacije, ili kako bi ukrali radioaktivni materijal za sprovođenje radiološkog terorizma’’.

 

Pored ovoga može se govoriti i o četvrtom modalitetu – činjenici da postoje mogućnosti da teroristi dođu u posed znanja i tehnologije za proizvodnju nuklearnog oružja (Mijalković, Bajagić, 2012:441). Ipak, ovo je malo verovatan scenario naročito ako se ima u vidu da vodeće obaveštajne službe sveta prate i kontrolišu rad nuklearnih stručnjaka, njihove kontakte, aktivnosti nakon prestanka radnog odnosa i slično, upravo iz razloga njihovog mogućeg angažovanja od strane terorističkih organizacija.

 

U ovom trenutku svakako najrealniji modalitet upotrebe nuklearnog oružja u terorističke svrhe jeste tzv. Prljava bomba (Dirty bomb) ili Naprava za radiološko raspršivanje (Radiological Dispersal Device). U pitanju je obična konvencionalna bomba čije je jezgro napravljeno od konvencionalnog eksploziva oko koga se nalazi radioaktivni materijal. Prilikom eksplozije dolazi do raspršavanja opasnih radioaktivnih čestica u vazduh i time se izaziva opasna radioaktivna kontaminacija. Iako nije u pitanju klasična nuklearna eksplozija, ovakva bomba ipak može da usmrti na stotine ili na hiljade nedužnih civila i izazove masovni strah sa nesagledivim posledicama. Jedna takva bomba mogla bi da površinu od nekoliko gradskih blokova učini potpuno nemogućom za život u narednih nekoliko decenija ili čak vekova. Naročitu opasnost predstavlja mogućnost da se takva bomba iz vazduha upotrebi pomoću ultralakih dronova čija upotreba u terorističke svrhe postaje sve učestalija, ali i činjenice da prljave bombe mogu biti upotrebljene u slučajevima samoubilačkog terorizma (Mijalković, Bajagić, 2012: 441).

 

U nastavku rada, bitno je napraviti i terminološku razliku između pojma nuklearni i radiološki terorizam. Najznačajnija razlika između ove dve vrste sastoji se u tome što se kod nuklearnog terorizma podrazumeva veliko ispuštanje radioaktivnosti u okruženje čime mogu biti obuhvaćena velika područja (eksplozija nuklearne bombe, havarija na nuklearnom objektu  ili plovilu na nuklearni pogon). Sa druge strane, radiološki terorizam uglavnom podrazumeva lokalni segment, a ispoljava se u vidu napada na transport sa radioaktivnim materijalima, ili kao teroristički napad upotrebom tzv. prljave bombe.

 

Vrste nuklearnih pretnji

 

Sve veća upotreba radioaktivnih materijala u mirnodopske svrhe otvara i šire mogućnosti njihove zlonamerne upotrebe naročito u terorističke svrhe. Međunarodna agencija za atomsku energiju IAEA (International Atomic Energy Agency) identifikovala je sledeće pretnje:

 

-          nuklearne eksplozivne naprave,

-          nuklearne materijale za izradu improvizovanih nuklearnih naprava,

-          radioaktivne materijale za izradu radiološkog oružja i

-          širenje radioaktivnosti putem sabotaža u postrojenjima u kojima se mogu naći nuklearni i drugi radioaktivni materijali ili putem njihovog transporta (Zirojević, i dr. 2012).

 

Postoje dve opcije u izvođenju terorističkog napada radiološkim oružjem pomoću radioloških uređaja i napadom na nuklearna postrojenja. Radioaktivne materije se mogu upotrebiti na aktivni i pasivni način.

Pasivni način podrazumeva emitovanje radijacije sa određene pozicije upotrebom radiološkog uređaja za emitovanje radioaktivnosti koji može biti postavljen ili sakriven u prometnim objektima ili mestima.

Aktivni način izvođenja radiološkog terorističkog napada je onaj kada se koriste radiološki uređaj za raspršivanje i radiološki zapaljivi uređaj. Radiološki uređaj za raspršivanje obuhvata raznovrsnost mehanizama: od eksplozivnih do neeksplozivnih, pasivnih ili aktivnih sredstava. Radiološki zapaljiv uređaj kombinuje vatru sa radioaktivnim materijalom. Jedan od razloga zbor kojeg se teroristi mogu odlučiti za ovaj uređaj, jesu komplikacije koje izaziva, budući da se vatrogasne službe, pored vatre i panike koju ona izaziva, moraju suočiti i sa radijacijom (Tufegdžić, 2010:221).

 

Dosadašnje pretnje nuklearnim terorizmom

 

Pretnja terorističkih grupa da će se domoći nuklearnog oružja ili radioaktivnog materijala je danas veća nego ikada pre. Grupe kao što su Al Kaida (Al Qaeda) ili verski kult AUM Šinrikio (Aum Shinrikyo) imale su motivacija i sredstava za kupovinu ili izgradnju nuklearnog oružja (slika 1). Ujedno, nuklearni inventar i proizvodni kompleks bivšeg Sovjetskog Saveza i dalje ostaje veliki potencijalni izvor snabdevanja. Ukoliko bi postali uspešni u svojim namerama, teroristi naoružani nuklearnim oružjem predstavljali bi ozbiljnu pretnju po nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država i njihovih saveznika (Daly, S., et al., 2005).

 

 

Slika 1. Anatomija nuklearne terorističke zavere

 

Izvor: The Threat of Nuclear Terror, The Harvard Gazzete, https://news.harvard.edu/gazette/story/2011/06/the-threat-of-nuclear-terror/

 

U ovom slučaju, tri situacije ističu se kao poučne: pokušaj sekte AUM Šinrikio da kupi nuklearno oružje od visokih ruskih zvaničnika u 1990. godini, zatim navodni napori Al Kaide da kupi nuklearno oružje i radioaktivni materijal iz različitih izvora tokom 1990. godine, i slučaj krađe nuklearnog materijala iz istraživačkog reaktora u Kinšasi, DR Kongo, 1970. godine, i pokušaj da se proda na ilegalnom tržištu u 1990. godini (Daly, S., et al., 2005).

 

Među istraživačima koji se bave ovom tematikom zastupljena su dva zaključka u vezi sa direktnom pretnjom nuklearnim terorističkim akcijama: prvo, nabavka i dolazak u posed nuklearnog oružja i dalje predstavlja tešku misiju za terorističke grupe, i drugo, kontrola pristupa nuklearnom naoružanju je ključ za sprečavanje budućih pokušaja nabavke ovog oružja (Daly, S., et al., 2005).

 

Pojavom najozloglašenije terorističke organizacije današnjice – Islamske države (ISIS) – strah od nuklearnog terorizma je postao naročito naglašen među bezbednosnim stručnjacima širom sveta koji su svoju sumnju opravdavali činjenicom da je ova teroristička organizacija raspolagala bogatstvom koje se merilo u stotinama miliona dolara. Teroristički napad u Belgiji 2016. godine stvorio je pometnju među zvaničnicima EU i SAD naročito nakon saznanja da su teroristi pokušali napad na nuklearnu centralu tako što su likvidirali čuvara zaposlenog u elektrani i dospeli u posed njegove identifikacione kartice za ulazak u samo postrojenje.

 

Rizik od sajber napada na nuklearne elektrane širom sveta sve je veći. Civilna nuklearna infrastruktura u većini zemalja nije dobro pripremljena za odbranu od takvih napada, a mnogi kontrolni sistemi nesigurni su zbog zastarelog dizajna. Sajber kriminalci, države koje sponzorišu terorizam i teroristi pojačavaju aktivnosti na internetu, što znači da rizik od sajber napada nikada nije bio veći, navodi se u istraživanju britanske analitičke organizacije Četam Haus (Chatham House).

Takav napad na neku atomsku centralu, čak i najmanji, treba ozbiljno shvatiti zbog štete koja bi bila nenesena oslobađanjem radijacije, upozoravaju analitičari. Sve veća digitalizacija postrojenja i rastuće oslanjanje na komercijalni softver samo povećavaju rizik sa kojim se suočavaju nuklearne elektrane. Postoje slučajevi da su kompjuterski sistemi u nuklearnim centralama najvećim delom izolovani od interneta i da su zato imuni na sajber napade, ali to se može prevazići korišćenjem običnog drajva sa fleš memorijom. Na taj način jedan kompjuterski virus zarazio je iranska nuklearna postrojenja, navode stručnjaci iz organizacije Četam haus koji su sproveli istraživanje o sajber bezbednosti nuklearnih elektrana širom sveta (Baylon, C., et al., 2015).

 

Ilegalna trgovina radioaktivnim materijalima

 

Jedna od najvećih pretnji međunarodnoj bezbednosti jeste opasnost da pripadnici organizovanih kriminalnih grupa kao i terorističkih organizacija dođu u posed nuklearnih materijala. Tako se u prvi plan pored nuklearnog razoružanja postavlja i pitanje bezbednog korišćenja nuklearne energije i naročito radioaktivnog otpada nastalog kao produkt rada nuklearnih energetskih postrojenja. Nebezbedan nuklearni materijal zahteva posebne mere predostrožnosti i zahteva konkretne odgovore na eventualne slučajeve krijumčarenja.

 

Slučajevi krijumčarenja uranijuma ili plutonijuma, koji se s vremena na vreme otkriju u istočnoj Evropi, potvrđuju sumnje stručnjaka o postojanju crnog tržišta nuklearnih materijala. Tako je u avgustu 2010. godine policija u Moldaviji zaplenila 1,8 kilograma uranijuma 238 u glavnom gradu Kišinjevu (Cveta crna berza uranijuma, 2010). Nakon terorističkih napada u Briselu 2016. godine, čelnik Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Juki Amano označio je krađu radioaktivnih materijala kao glavnu pretnju pored opasnosti terorističkih napada na blizu 1000 nuklearnih postrojenja u svetu. Prema njegovim rečima IAEA je tokom poslednjih dvadeset godina zabeležila oko 2800 slučajeva trgovine radioaktivnim materijalima (IAEA: Nuklearni terorizam je stvarna pretnja, 2016).

 

Činjenica je da velika većina slučajeva ilegalne trgovine nuklearnim materijalima dolazi sa prostora zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Tako je nedavno Gruzijska služba bezbednosti uhapsila dve osobe zbog posedovanja i pokušaja prodaje oko 40 grama radioaktivnog uranijuma-238 koji se može upotrebiti u proizvodnji nuklearnog oružja (Gruzijci pokušali da prodaju uranijum, 2019).

 

Pojedine države istočne Evrope poštujući međunarodne preuzete obaveze o nuklearnoj bezbednosti rešile su se svog radioaktivnog otpada nastalog kao nusprodukt rada nuklearnih elektrana ili istraživačkih reaktora. Primera radi, Ukrajina je 2010. godine poslala 50 kilograma takvog otpada u Rusiju gde je ovaj radioaktivni materijal onemogućen za proizvodnju nuklearnog oružja (Ukrajina se oslobađa visokoobogaćenog uranijuma, 2010). Iste godine, iz Nuklearnog instituta u Vinči otpremnjeno je u Rusiju ukupno 333 tone nuklearnog otpada, što je prema podacima Ujedinjenih nacija bila najveća pošiljka te vrste u Evropi. Radioaktivni otpad put Rusije krenuo je preko Mađarske vozom do slovenačke luke Kopar, gde je teret pretovaren na specijalni brod za prevoz opasnog tereta, odakle je otplovio do ruske luke Murmansk. Transport se odvijao u tajnosti iz straha da nuklearni otpad ne bude meta napada terorista. Otpremanje nuklearnog otpada u Rusiju rezultat je ugovora o preuzimanju radioaktivnog otpada koji je Srbija 2008. godine potpisala sa Ruskom Federacijom. Na potpisivanje ovakvog ugovora uticale su Ujedinjene nacije kako bi se sprečila ilegalna trgovina radioaktivnim materijalima (Jadranom u tajnosti putovale stotine tona radioaktivnog otpada, 2012).

 

Obzirom na svest o težini posledica upotrebe nuklearnog i radiološkog oružja, kao i nekontrolisanog korišćenja radioaktivnih materijala, jasno je zašto borba protiv ilegalne trgovine u ovoj oblasti zauzima značajno mesto u aktuelnim bezbednosnim strategijama velikog broja zemalja. Činjenica da ilegalna trgovina nuklearnim materijalom može da dovede do izrade improvizovanih nuklearnih naprava ukazuje na neophodnost iznalaženja sveobuhvatnog programa nuklearne bezbednosti koji će da sadrži precizne mere i mehanizme za odgovor na navedene akte. U tom smislu, organizovani kriminalitet nastupa kao provereni dobavljač radioaktivnih materijala, dok se kao kupci pojavljuju različite terorističke organizacije. Očigledno je da ova aktivnost organizovanog kriminala stoji u tesnoj vezi sa terorizmom zbog čega i predstavlja poseban predmet interesovanja bezbednosnih službi (Zirojević, i dr., 2012).

 

Štetna dejstva jonizujućih zračenja i njihov uticaj na ljudski organizam i životnu sredinu

 

Jonizujuće zračenje može biti elektromagnetno ili čestično i poseduje kapacitet da jonizuje materiju i izazove oštećenje ćelija živih organizama (Mlađan, 2015:64).

Jonizujuće zračenje možemo podeliti na prirodno i veštačko. Efekti radijacije na ljudsko zdravlje od prirodnih izvora nisu izrazito negativni jer se ono nikad ne sakuplja u telu. Prirodno zračenje je stalno i veoma slabo. Biološki mehanizam ljudi evolutivno je prilagođen  na takvu vrstu zračenja.

Radijacija je potencijalno opasna za čoveka, naročito što je:

 

-          ljudska čula ne mogu registrovati,

-          biološke posledice nisu trenutne, već se uočavaju na potomstvu,

-          radioaktivnost opada sa vremenom koje može biti od dela sekunde pa do više miliona godina.

 

Radioaktivna materija može da prodre u organizam zračenjem da se u njemu akumulira i tako on postaje izvor zračenja. U organizam mogu dospeti radioaktivne čestice putem vode i hrane. Ukupno radioaktivno zračenje koje čovek prima, može da dostigne velike doze, opasno po zdravlje. Može se pojaviti akutna bolest kao posledica trenutnog ozračenja organizma od velikih doza. Zračenje i hronična radijaciona bolest nastaje kao posledica dugotrajnog izlaganja manjim dozama radijacije. Ljudski organizam može biti oštećen putem spoljne radijacije kada je direktno izložen izvoru radijacije, ili unutrašnjom kontaminacijom preko hrane, vode ili disanjem (Veriš, i dr., 2009).

 

Biološki efekti jonizujućeg zračenja prema Mlađanu (2015:65) mogu biti deterministički kao što su katarakta, sterilitet, radijaciona oštećenja kože i stohastički kao što su kancer i genetski efekti. Isti autor navodi da u slučaju izlaganja celog tela ekstremno velikim dozama jonizujućeg zračenja tada nastaje akutni radijacioni sindrom.

 

Mere zaštite od radijacije i radioaktivnog zračenja

 

Izloženost većim dozama radioaktivnosti i jonizujućeg zračenja dovodi do trovanja radijacijom kao i radijacione bolesti koja se ispoljava odumiranjem koštane srži i otkazivanjem rada unutrašnjih organa sa nus pojavama u obliku mutacija dnk ćelija i pojavom degenerativnih bolesti (Zaštita od radijacije i radioaktivnog zračenja, 2011).

 

Problem radioaktivnog zračenja je u tome što se ne vidi i što posledice nastupaju danima kasnije. U zaštitne mere kako bi se smanjila ozračenost stanovništva Mlađan (2015) navodi izolaciju kontaminiranih oblasti ili izvora zračenja, evakuaciju, zaklanjanje, zaštitu respiratornih organa, kože i očiju, dekontaminaciju lica, predmeta, površina i objekata, preventivu stabilnim jodom, kao i zaštitu namirnica ograničavanjem konzumiranja, dok  dekontaminacija radioaktivno kontaminirane teritorije obuhvata različita dejstva kojima se pre svega ograničava raznošenje radioaktivne prašine strujanjem vetra ili putem kišnih padavina i isto tako vrši odstranjivanje radioaktivnih materija sa kontaminiranih površina, ali i ljudi izloženih radioaktivnom zračenju.

U Republici Srbiji mere zaštite od jonizujućeg zračenja propisane su Zakonom o zaštiti od jonuzujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti (član 8.).

 

Preventivne mere u suprotstavljanju nuklearnom terorizmu

 

Države imaju obavezu da zaštite svoje stanovništvo od terorističkih napada. To je njihova obaveza koju su preuzele i implementacijom odgovarajućih međunarodnih dokumenata.

Između ostalog, Rezolucijom Saveta bezbednosti iz 2001. godine svim državama je nametnuta obaveza da uspostave odgovarajući zakonodavni, regulatorni i institucionalni okvir, uključujući i obavezu:

 

-          da se uzdrže od pružanja bilo kakvog oblika aktivne ili pasivne podrške grupama ili pojedincima umešanim u terorističke akte;

-          da sprečavaju i suzbijaju finansiranje terorizma;

-          da suzbijaju vrbovanje članova terorističkih grupa;

-          da onemoguće snabdevanje terorista oružjem;

-          da spreče kretanje teroriste ili terorističkih grupa;

-          da uskrate utočište onima koji finansiraju, planiraju, podržavaju ili izvršavaju terorističke akte, ili pružaju utočište takvim licima;

-          da se staraju da svako lice koje učestvuje u finansiranju, planiranju, pripremanju ili izvršenju terorističkih akata ili u pružanju podrške terorističkim aktima bude izvedeno pred lice pravde;

-          da pruže jedna drugoj najveću moguću uzajamnu pravnu pomoć u vezi sa krivičnopravnim pitanjima koja se odnose na terorizam (Sprečavanje terorizma i borba protiv nasilnog ekstremizma i radikalizacije koja vodi ka ekstremizmu, 2014).

 

Avgusta 2003. godine u Beču je održan regionalni sastanak zemalja članica Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), na kome je naglašena potreba za regionalnom saradnjom, koja treba da doprinese sprečavanju krijumčarenja i ilegalne trgovine nuklearnog materijala, odnosno da radioaktivni otpad, nastao kao produkt komercijalne eksploatacije nuklearnih elektrana ne dospe u ruke terorista. Ovo zasedanje IAEA bilo je posvećeno sprečavanju takozvanog nuklearnog terorizma. Tada je predviđeno usvajanje dokumenta o strategiji tehničkog odeljenja IAEA za borbu protiv nuklearnog terorizma. IAEA je izrazila interes da pomogne onim zemljama koje poseduju nuklearni materijal, posebno onima koje su dodatno ugrožene kriminalom. Tako se razmatraju mere za nadgledanje, kao i stručna pomoć IAEA u izradi i dopuni nacionalnih zakonodavstava u vezi sa nuklearnim materijalima (Nuclear Security – Measures to Protect Against Nuclear Terrorism, 2003).

 

Prema Gaćinoviću (2008:36) preventivne mere u borbi protiv savremenog terorizma predstavljaju veoma značajnu delatnost demokratskog društva, koje je istinski opredeljeno za trajno suprotstavljanje savremenom terorizmu. Kako se rezultati ovih mera ne vide odmah i pošto dolaze tek nakon dužeg vremena, mnogi izražavaju skepticizam prema demokratskoj preventivi u borbi protiv terorizma. Isti autor navodi da bi prevencijom trebalo da se otkloni podrška iz inostranstva nosiocima terorističke delatnosti; istraži uloga sredstava za masovno komuniciranje i spreči njihovo korišćenje od strane terorističkih organizacija.

Takođe, terorističke aktivnosti bi se znatno smanjile kad sredstva javnog informisanja ne bi prenosili posledice njihovih akcija.

 

Činjenica koja posebno zabrinjava je da preko stotinu zemalja nema adekvatne mere kontrole i nadzora za sprečavanje krađa nuklearnog i radiološkog materijala, te deo preventivnih mera treba da bude usmeren ka obezbeđenju i povećanoj sigurnosti radioaktivnih izvora. Veliki broj država, agencija i međunarodnih organizacija sada se slažu u pogledu neophodnosti preduzimanja odlučnije akcije kako bi se efikasno sprečila zloupotreba radioloških materija (Tufegdžić, 2010:227).

Među prvima na opasnost od nuklearnog terorizma uvidela je Međunarodna agencija za atomsku energiju. Između ostalog, polje rada ove međunarodne agencije, kako navodi Tufegdžić, jeste održavanje i poboljšavanje standarda sigurnosti radioaktivnih izvora i izdavanje uputstava koja se koriste širom sveta. Agencija je objavila brojna uputstva, kodove i tehnička dokumenta sa preporukama o merama sigurnosti i obezbeđivanja nuklearnih elektrana i radioaktivnih izvora. Godine 2008. izdala je priručnik o prevenciji nuklearnog terora – ’’Borba protiv ilegalne trgovine nuklearnog i drugog radioaktivnog materijala’’. Priručnik sadrži preporuke o prevenciji, detektovanju i prikladnom odgovoru na potencijalni nuklearni i radiološki napad. Agencija je propisala i osnovne međunarodne bezbednosne standarde za zaštitu od jonizujuće radijacije i bezbednosti radioaktivnih izvora, kojima se zahteva od vlasnika radioaktivnih izvora da odgovorno evidentiraju i obezbede izvore od mogućih oštećenja ili krađa (Tufegdžić, 2010:227).

 

Nuklearna bezbednost

 

Na samitu o nuklearnoj bezbednosti održanom 2016. godine u Vašingtonu, delegacije iz više od 50 zemalja razgovarale su o nuklearnim pretnjama i načinima da se one umanje i spreče. Jedan od ciljeva samita jeste jačanje međunarodne mreže organizacija da bi nastavile da rade na nuklearnoj bezbednosti širom sveta. Tadašnji američki predsednik Barak Obama poručio je tim povodom da i dalje postoji opasnost da se teroristi domognu nuklearnog oružja, i ujedno pozvao svetske lidere da ulože više napora u obezbeđivanju nuklearnih postrojenja širom sveta (Obama: Postoji opasnost da se teroristi domognu nuklearnog materijala, 2016).

Na prethodno održanim samitima, razgovaralo se o smanjenju upotrebe visoko obogaćenog uranijuma, obezbeđivanju nuklearnog materijala i sprečavanju njegovog krijumčarenja, kao i o terorizmu. Istaknuto je da Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) mora biti centralna figura za koordinaciju svetskih napora u globalnoj nuklearnoj bezbednosti.

 

Bezbednost nuklearnih objekata važna je komponenta nacionalne bezbednosti kome se pridaje poseban značaj. U Sjedinjenim Američkim Državama, nuklearne elektrane spadaju u najzaštićenije objekte.

Prema američkom Institutu za nuklearnu energiju (Nuclear Energy Institute – NEI), industrija nuklearne energije u SAD ima najviše bezbednosne standarde od bilo koje druge grane američke industrije. U prilog tome svedoči i podatak da su kompjuterski sistemi američkih nuklearnih elektrana izdvojeni i izolovani od interneta da bi se zaštitili od spoljnih sajber napada. Stalno unapređenje bezbednosnih mera industrije nuklearne energije posledica je terorističkih napada 11. septembra 2001. godine na Sjedinjene Države.

Sve američke nuklearne elektrane imaju tri bezbednosne zone (Slika 2.).

Područje kojim upravlja vlasnik (Owner-Controlled Area) predstavlja tampon zonu koja okružuje štićeni prostor elektrane koji kontroliše pristup objektu.
Zaštićeno područje (Protected Area) obuhvata područje bliže elektrani koje obuhvata više fizičkih barijera i najsavremenije elektronske sisteme koji sprečavaju neovlašćeni pristup objektu. Pristup ovom području je izrazito ograničen i uključuje nekoliko kontrolnih punktova.
Vitalno područje (Vital Area) nalazi se u okviru zaštićenog područja i u njemu su smeštene zgrade reaktora kao najkritičnijeg objekta elektrane. Vitalno područje je dodatno obezbeđeno fizičkim barijerama kao i elektronskim sistemima zaštite i kontrole pristupa (Florida Power & Light Company, Plant Security).
 

 

Slika 2. Zone bezbednosti oko nuklearne elektrane

 

Izvor: Florida Power & Light Company, https://www.fpl.com/clean-energy/nuclear/plant-security.html

 

Republika Srbija takođe preduzima opsežne mere nuklearne bezbednosti.

Prema Zakonu o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti (čl. 46.) mere nuklearne sigurnosti i bezbednosti koje se preduzimaju kod svih aktivnosti u vezi sa nuklearnim objektima, nuklearnim materijalima, radioaktivnim otpadom, kao i u slučaju akcidenta, jesu:

 

1)      obezbeđivanje uslova za lociranje, projektovanje, izgradnju, probni rad, puštanje u rad, korišćenje, trajan prestanak rada i dekomisiju nuklearnih objekata;

2)      ispunjavanje kriterijuma za ocenu sigurnosti nuklearnih objekata;

3)      obezbeđivanje uslova za promet i korišćenje nuklearnih materijala;

4)      obezbeđivanje i sprovođenje mera zaštite od jonizujujućih zračenja u nuklearnom objektu i njegovoj okolini;

5)      utvrđivanje propisanih uslova koje moraju ispunjavati lica koja rade u nuklearnom objektu;

6)      obezbeđivanje uslova za sakupljanje, evidentiranje, obrađivanje, skladištenje i odlaganje radioaktivnog otpada;

7)      fizička zaštita nuklearnog objekta;

8)      sprečavanje nedozvoljenog prometa nuklearnih materijala;

9)      obezbeđivanje uslova za sprovođenje Plana delovanja u slučaju akcidenta.

 

Upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji je delatnost od opšteg interesa (čl. 48a Zakona).

U samom Zakonu regulisana je i bezbednost nuklearnog objekta gde je propisano da je vlasnik nuklearnog objekta dužan da obezbedi fizičku zaštitu i druge mere bezbednosti nuklearnog objekta, nuklearnog materijala i radioaktivnog otpada, uključujući i mere bezbednosti u toku transporta nuklearnog materijala (čl. 61, st. 1.).

Takođe, Vlada Republike Srbije propisuje mere bezbednosti nuklearnih objekata i nuklearnih materijala i prati njihovo sprovođenje u skladu sa programom radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti (čl. 61. st. 3. Zakona).

 

Zaključak

 

Sumirajući izlaganja u ovom radu jedno od glavnih pitanja koje se postavlja jeste da li terorističke grupe imaju mogućnosti i sposobnosti da izvrše napad nuklearnim oružjem. Videli smo da su u stručnim bezbednosnim krugovima izdvojena tri modela eventualnog terorističkog napada nuklearnim oružjem. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da bi takav napad bio usmeren isključivo i jedino protiv civilnog stanovništva.

 

Prevencija pretnji od upotrebe nuklearnog oružja u terorističke svrhe zahteva trenutnu i snažnu globalnu strategiju sprovođenja svih oblika zabrane i kontrole daljeg širenja nuklearnog oružja. S tim u vezi, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) upozorava svetske lidere da se moraju bolje zaštititi od opasnosti nuklearnog terorizma.

Međunarodni terorizam, kao i ilegalna trgovina odnosno krijumčarenje radioaktivnim supstancama mora biti na stalnoj meti međunarodnih snaga i predmet stalne borbe protiv njega. U ovom slučaju, u borbi protiv nuklearnog terorizma moraju se kombinovati sva sredstva koja su na raspolaganju savremenim državama – vojna moć, diplomatija, obaveštajne aktivnosti, tajne akcije, kontrola oružja za masovno uništenje... Važno je i otkrivanje potencijalnih namera tzv. otpadničkih režima da pomognu terorističkim grupama kako bi došle u posed nuklearnog oružja ili radioaktivnog materijala neophodnog za izgradnju improvizovanih oblika nuklearnog odnosno radiološkog oružja. U ovom slučaju od ključne je važnosti uloga obaveštajnog sistema država koje učestvuju u međunarodnoj koaliciji u borbi protiv terorizma.

 

U osnovi nuklearni terorizam bi se mogao razumeti kao jedan od faktora kojima se ugrožava nacionalna bezbednost svake zemlje i koji je u današnjem svetu sve više prisutan kao mogućnost i realna pretnja. Nuklearna opasnost i strah od ovog vida terorizma kao fenomen savremenog doba zasigurno svojom nepredvidljivošću predstavlja veliku pretnju čovečanstvu.

 

Reference

 

’’Jadranom u tajnosti putovale stotine tona radioaktivnog otpada’’, Maritime Connector, 27.03.2012., http://maritime-connector.com/news/national-croatian/jadranom-u-tajnosti-putovale-stotine-tona-radioaktivnog-otpada/
’’Ukrajina se oslobađa visokoobogaćenog uranijuma’’, Radio Slobodna Evropa, 31.12.2010., https://www.slobodnaevropa.org/a/2264106.html
Baylon, C., Brunt, R., Livingstone, D. (2015). Cyber Security at Civil Nuclear Facilities: Understanding the Risk. London, Chatam House, The Royal Institute of International Affairs.
Čižmek, A. (2003): ’’Nuklearni i radiološki terorizam’’. V. simpozij HDZZ, Stubičke Toplice, 19-24.
Daly, Sara A., Parachini, John V., Rosenau, W. (2005). Combating Nuclear Terrorism – Lessons from Aum Shinrikyo, Al Qaeda and the Kinshasa Reactor, RAND Corporation, Santa Monica, https://www.rand.org/pubs/research_briefs/RB165.html
Gaćinović, R. (2008) ’’Pravno organizacioni aspekti antiterorističkog delovanja’’. Strani pravni život, (3), 27-52.
Matić Andrija (2016). ’’IAEA: Nuklearni terorizam je stvarna pretnja’’, Ekonomske vesti, 25.03.2016. http://ekonomskevesti.com/energetika/iaea-nuklearni-terorizam-je-stvarna-pretnja/
Mijalković, S., Bajagić, M. (2012). Organizovani kriminal i terorizam. Beograd, Kriminalističko-policijska akademija.
Mlađan, D. (2015). Bezbednost u vanrednim situacijama. Beograd, Kriminalističko-policijska akademija.
Nuclear Security – Measures to Protect Against Nuclear Terrorism (2003). International Atomic Energy Agency - IAEA, General Conference, 20 august 2003, Vienna, https://www-legacy.iaea.org/About/Policy/GC/GC47/Documents/gc47-17.pdf
Obama: Postoji opasnost da se teroristi domognu nuklearnog materijala, Blic, 01.04.2016., https://www.blic.rs/vesti/svet/obama-postoji-opasnost-da-se-teroristi-domognu-nuklearnog-materijala/v4qp2m2
Sprečavanje terorizma i borba protiv nasilnog ekstremizma i radikalizacije koja vodi ka ekstremizmu: Pristup putem rada policije u zajednici (2014). Beč, OEBS. https://www.osce.org/sr/secretariat/117669?download=true
Tufegdžić, D. (2010): ’’Radiološko oružje kao sredstvo terorizma’’. Revija za bezbednost, 4 (3), 218-230.
Veriš, A. i dr. (2009). Uticaj radioaktivnog zračenja na ljudski organizam, 1st International Conference Ecological Safety in Post-Modern Environment, Banja Luka, Panevropski univerzitet Apeiron
Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, Službeni glasnik RS, br. 36/2009 i 93/2012.
Zaštita od radijacije i radioaktivnog zračenja, Postoji li efikasna zaštita od radijacije i radioaktivnog zračenja? 17.03.2011., https://www.bastabalkana.com/2011/03/zastita-od-radijacije-i-radioaktivnog-zracenja/
Zirojević, M., Gajić, D., Vojnić, S., (2012) Ilegalna trgovina radioaktivnim i drugim opasnim materijalima, u: Organizovani kriminalitet, izazov XXI veka, Bjelajac Željko (ur.). Zbornik radova sa Međunarodne naučne konferencije, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe: Novi Sad, 314-327.
Florida Power & Light Company, Nuclear Plant Security, https://www.fpl.com/clean-energy/nuclear/plant-security.html
’’Cveta crna berza uranijuma’’, Blic, 14.11.2010., https://www.blic.rs/vesti/svet/cveta-crna-berza-uranijuma/gbdv0hb
’’Gruzijci pokušali da prodaju uranijum’’, Blic, 14.03.2019., https://www.blic.rs/vesti/svet/gruzijci-pokusali-da-prodaju-uranijum/l130rtz